МИ ИСТУРИ ЛАДНО КАФЕ ВРЗ ГРАДИТЕ И ИЗВИКА: „МОЈОТ СОПРУГ Е ДИРЕКТОР НА ОВАА БОЛНИЦА, ТИ СИ ОТПУШТЕНА“. ПА ЈАС МУ СЕ ЈАВИВ… И ЕДНА РЕЧЕНИЦА Ѝ ГО УНИШТИ ЖИВОТО.
Тишината што следеше по повикот не беше обична. Беше тешка. Притискаше.Како воздухот да станал густ и никој да не се осмелува да дише.
[...]



